Појам "правила рулета у казину" тражи кратак поглед на таблу. Табла рулета изгледа као табела бројева, а заправо је списак опклада са унапред познатом исплатом за сваку. Сваки број, ивица и угао носе нешто друго, а жетон на граници између два броја није грешка већ засебна опклада. Ко разуме таблу пре игре, зна шта игра и колико може да добије.
Корнер, то јест угаона опклада, обухвата четири броја који се срећу у углу и плаћа се осам напрема један. Табела исплата на рулету је иста на сваком европском столу: појединачан број тридесет пет, пар бројева седамнаест, ред од три једанаест, двоструки ред пет, колона и туцет два, а свака опклада на половину табеле један према један. Исплата је увек мало мања него што би била фер, и управо та разлика је предност куће.
Правила у казину прописују доњи и горњи улог за поље и за окретај. Недозвољене опкладе не постоје као такве у виду забрањених поља, али крупије ипак неће прихватити жетон после позива да су улози затворени, нити опкладу преко границе стола. Границе стоје на самом столу. Жетони се постављају тачно на поље или линију, пошто место жетона одређује врсту опкладе. Ако није јасно шта играч жели, крупије проверава пре окретаја. Како се поставља опклада на рулету и које врсте опклада постоје, стоји уз таблу за рулет.
Корнер покрива четири броја који се додирују у углу и плаћа осам према један, исто на сваком европском столу.
Не мења: свака исплата је нешто мања од фер исплате, а та разлика остаје предност куће на сваком пољу табле.
Губе све, и црвено и црно заједно, осим ако сто нема посебно правило за нулу.
Није грешка него посебна опклада: свако поље, ивица и угао табле значе другу опкладу са унапред познатом исплатом.
Могу, и то је најчешћи начин игре: један већи улог напољу и неколико мањих на бројевима, у оквиру новца одвојеног за сесију.
Опкладе које се изговарају крупијеу уместо да се ставе на таблу, као суседи нуле, трећина точка и сирочад; покривају делове точка.