На "Како се поставља опклада на рулету?" одговара кратак поглед на распоред поља. Табла рулета делује као мрежа бројева, а заправо је попис опклада са већ познатом исплатом. Сваки број, линија и угао носе другу опкладу, а улог на линији два броја није случајан него посебна опклада. Ко прочита таблу унапред, зна шта улаже и колико сме да очекује.
Спољне опкладе окружују бројеве: црвено или црно, непар или пар, мали или велики бројеви, колона и туцет. Покривају велики део точка, па погађају често, а исплата је скромна. На нули спољне опкладе пропадају, сем ако сто нема посебно правило. Спољне опкладе на рулету смеју да се играју истовремено са унутрашњим, и то је најчешћи начин играња: један већи улог напољу и неколико мањих на бројевима. Колона и туцет обухватају дванаест бројева сваки. Опклада на црвено и црно истовремено није забрањена, али на нули губе обе.
Правила у казину одређују доњи и горњи износ улога за поље и по окретају. Недозвољене опкладе не постоје у смислу забрањених поља, али крупије не прихвата улог после позива да су опкладе затворене, нити опкладу изнад границе стола. Границе су истакнуте на табли стола. Жетони иду прецизно на поље или ивицу, пошто место улога одређује врсту опкладе. Ако није јасно шта играч жели, крупије проверава пре окретаја. Како се поставља опклада на рулету и какве врсте опклада постоје, стоји уз таблу за рулет.
Улог стављен после позива да су опкладе затворене и опкладу изнад границе стола; забрањених бројева нема, а границе су истакнуте на столу.
Не мења: свака исплата је нешто мања од фер исплате, а та разлика остаје предност куће на сваком пољу табле.
Опкладе које се изговарају крупијеу уместо да се ставе на таблу, као суседи нуле, трећина точка и сирочад; покривају делове точка.
Корнер покрива четири броја који се додирују у углу и плаћа осам према један, исто на сваком европском столу.
Положај жетона одређује опкладу, па када није јасно шта је играч хтео, крупије пита пре окретаја, а не после.