Уз појам "бонтон за blackjack столом" иде поглед око стола. Око сваке руке blackjacka стоје понуде и навике изван основних правила: осигурање, споредне опкладе, џекпот, знаци руком и напојница. Неке од њих само улепшавају вече, а неке приметно поскупљују игру. Ко их разликује на време, зна шта вреди прихватити, а шта мирно прескочити. Разлика се види тек после дужег низа руку.
Бонтон за blackjack столом је прост: руке далеко од улога после дељења, жетони се не дирају док рунда траје, а потези се показују руком. Куцање по столу у blackjacku показује да играч тражи нову карту, а покрет шаком преко карата да стаје. Знакови постоје због камера, како би сваки потез остао видљив. Напојница дилеру у blackjacku није дужност; где је то обичај, даје се жетоном након добитка или се игра као мали улог у име дилера.
Осигурање у blackjacku нуди се кад дилер покаже аса: играч ставља пола улога и добија два према један ако дилер има blackjack у руци. Звучи као заштита, али је у ствари засебна опклада са лошим изгледима, па је већина играча прескаче. Споредне опкладе у blackjacku, на пример на пар у прве две карте, исплаћују више, али имају већу предност куће од основне игре. Џекпот у blackjacku је споредна опклада са растућим фондом, уз велики фонд и веома ретким добитком.
Док рунда траје, после дељења; улог у пољу испред играча остаје исти, осим код дуплирања и дељења пара.
Куцање тражи још једну карту, а покрет дланом изнад карата значи да играч стаје; знаци постоје због камера, да свака одлука буде видљива.
Не: играч улаже пола улога и добија два према један само ако дилер има blackjack, па је то посебна опклада са лошим изгледима.
Опкладе попут оне на пар у прве две карте плаћају више од основне игре, али носе и вишу предност куће, па се играју као засебна игра.