Pojam "blackjack za jednog igrača" traži pogled oko stola. Uz svaku ruku blackjacka stoje ponude i navike izvan osnovnih pravila: osiguranje, sporedne opklade, džekpot, napojnica i znaci rukom. Pojedine samo ulepšavaju veče, a druge vidno poskupljuju igru. Ko ih razlikuje na vreme, zna šta vredi prihvatiti, a šta slobodno preskočiti. Razlika se oseti tek posle dužeg niza ruku.
Osiguranje u blackjacku nudi se kad diler pokaže asa: igrač stavlja pola uloga i dobija dva prema jedan ako diler ima blackjack u ruci. Deluje kao zaštita, ali je u stvari posebna opklada sa slabim izgledima, te je većina igrača preskače. Sporedne opklade u blackjacku, recimo na par u prve dve karte, plaćaju više, ali nose veću prednost kuće od same igre. Džekpot u blackjacku je progresivna sporedna opklada, sa velikim fondom i veoma retkim dobitkom.
Blackjack kod kuće se igra sa običnim špilom, a mesto dilera preuzima jedan od igrača, obično po redu. Blackjack za jednog igrača postoji u digitalnom obliku, gde karte deli program, ili kao trening sa špilom i tabelom strategije. Blackjack za dva igrača igra se isto kao za stolom: svaki igrač igra protiv dilera, a nikako međusobno. Kod kuće vredi pravila dogovoriti unapred, da ne bi bilo sporova oko isplate dobitaka.
Nije. Gde je to običaj, daje se žetonom posle dobitka ili se stavlja kao mali ulog u ime dilera.
Ne: igrač ulaže pola uloga i dobija dva prema jedan samo ako diler ima blackjack, pa je to posebna opklada sa lošim izgledima.
Prema najmanjem ulogu koji staje u budžet, a ne prema živosti sale; granice uloga za svako polje ispisane su na stolu.
Opklade poput one na par u prve dve karte plaćaju više od osnovne igre, ali nose i višu prednost kuće, pa se igraju kao zasebna igra.
Sa običnim špilom, a ulogu dilera redom preuzima neko od igrača; pravila i isplate vredi dogovoriti unapred da ne bi bilo sporova.